-да окупља присталице уставне парламентарне монархије и омогућава им контакте и односе са другим монархистима.
-да шири информације и развија интересовање за монархију и краљевске породице.
- да подиже општи ниво свести о овим темама у јавности.
-да доприноси развоју политичке теорије, историје и филизофије монархије.
-да промовише и брани идеју савремене уставне парламентарне монархије као супериорног облика државног уређења.
-да подстиче објављивање и дистрибуцију чланака, студија и вести о монархији и краљевским породицама.
-и да ради на васпостављању уставне парламентарне монархије
- Краљевине Србије!
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ
децембар 2009
Централна управа У.С.М.
УДРУЖЕЊЕ СРБА МОНАРХИСТА ЗА АУСТРАЛИЈУ
Са великом жалошћу смо примили вест о упокојењу Његове Светости Господина Алексеја Другог, Патријарха Московског и читаве Русије.
У личности новопрестављеног Патријарха Алексеја Другог, читав православни свет, а посебно народ Србије и Дијаспоре имали су оданог пријатеља, добродушног пастира и молитвеника пред престолом Господњим.
Нека је покој безсмртноj души Патријарха Алексеја и нека сећање на њега надживи кроз векове.
Са промоције магазина Српска монархија
Главни уредници Српске монархије Бранко Рашић и Душан Брајковић
СЕДМО ИЗДАЊЕ МАГАЗИНА СРПСКА МОНАРХИЈА ЈЕ ИЗАШЛА ИЗ ШТАМПЕ . САДА ЈЕ У ПРОДАЈИ У МНОГИМ НОВИНАРХИЦАМА А МОЖЕ СЕ НАРУЧИТИ НА АДРЕСУ УРЕДНИШТВА, ТЕЛЕФОНОМ,
ПРЕТПЛАТОМ ИЛИ Е-МАИЛОМ.
МАГАЗИН ВАМ ДОНОСИ ОБИЉЕ ИНТЕРЕСАНТНИХ ВЕСТИ, РЕПОРТАЖЕ,ПОЛИТИЧКЕ АНАЛИЗЕ, ДРУШТВЕНЕ КУЛТУРНЕ И ИСТОРИСКЕ МАТЕРИЈАЛЕ ПЕСНИЧКА ОСТВАРЕЊА ИТД.
ЈЕДНОМ РЕЧЈУ,И ОВО ИЗДАЊЕ СРПСКЕ МОНАРХИЈЕ ЗАСЛУЖУЈЕ ПАЖЊУСВИХ ГЕНЕРАЦИЈА .
НАЗОВИТЕ ТЕЛЕФОНЕ: 9718 9575 У СИДНЕЈУ ИЛИ 42284256 У ВОЛОНГОНГУ, НА АДРЕСИ 4/125 CANTERBURY RD. CANTERBURY NSW 2193 - ЗА ОНЕ КОЈИ УПОТРЕБЉАВАЈУ Е-МАИЛ АДРЕСА ЈЕ
Удружење Краљева омладина покреће акцију "100 евра за монархију" у циљу прикупљања финансијских средстава за кампању обнове монархије у Србији.
Удружење Краљева омладина је основано као нестраначко, невладино и непрофитно удружење, под патронатом ЊКВ Престолонаследника Александра II, чији је циљ унапређење демократије, ширење идеје монархије, сарадња са сличним удружењима и асоцијацијама на нивоу Републике Србије и шире, а у циљу развијања грађанског друштва, ширења грађанске свести и обнове монархије у Србији.
За врло кратко време Удружење Краљева омладина је постало једно од највећих монархистичких удружења у Србији са сталним растом броја чланова. Удружење је до сада учествовало у низи хуманитарних акција на Двору- од паковања Ускршњих поклона за децу, до неколико акција донирања крви у Београду и другим градовима у Србији.
Удружење Краљева омладина је члан Међународне монархистичке конференције и има потписан споразум о сарадњи са великим бројем монархистичких Удружења у Србији, којим је Удружење одређено за координатора будуће кампање за обнову монархије.
Историја Србије и њена традиција заснивају се на монархији. Србија би још више напредовала ако би имала уставну парламентарну монархију 21. века. Неке од најнапреднијих земаља Европске уније и света су уставне монархије: Канада, Аустралија, Јапан, Нови Зеланд, Велика Британија, Шведска, Норвешка, Данска, Холандија, Белгија, Шпанија, Тајланд и друге.
Подсећамо да у Европској унији заједно раде републике и монархије, за опште добро сваког грађанина.
Предности обнове монархије у Србији су да је Уставна парламентарна монархија национални бренд који побољшава слику Србије у свету, она обезбеђује стабилност, што доводи до повољније пословне климе и већег економског раста.
Краљ представља симбол јединства, стабилности и континуитета државе. Он је на челу државе као добар домаћин у кући, а земљом управља председник Владе са министрима. Краљ поштује Устав и све политичке странке, али није члан ни једне политичке странке. Краљ ради за добробит сваког грађанина у складу са Уставом. Краљ је бранилац Устава и поштовалац људских права сваког грађанина.
Покретач ове акције, Удружење Краљева омладина, на својим интернет презентацијама, пратиће напредовање ове акције, објављујући имена фирми - приложника. Од самих приложника зависи брзина обнове монархије у Србији. Фирмама и појединцима који учествују у овој акцији, од стране Удружења, биће додељене захвалнице.
У овој акцији можете и ВИ учествовати тиме што бисте уплатили одређени износ на жиро рачун Удружења Краљева омладина. На овај начин, суштински бисте допринели обнови монархије у Србији и бржем економском напретку земље.
Донације можете послати:
За донације из Србије, уплатом на рачунбр. 265163031000489480
Додатне информације могу се добити на телефон 063/389-730 - Никола Сретеновић или на e-mailoffice@kraljevaomladina.com
Удружење грађана “Краљева омладина” је основано као нестраначко, невладино и непрофитно удружење, под патронатом ЊКВ Престолонаследника Александра II, чији је циљ унапређење демократије, ширење идеје монархије, сарадња са сличним удружењима и асоцијацијама на нивоу Републике Србије и шире, а у циљу развијања грађанског друштва, ширења грађанске свести и обнове монархије у Србији.
Активности Краљеве омладине неће представљати борбу за остваривање циљева, јер борба подразумева агресију, побеђене и победнике. Наше акције ће бити израз љубави према Србији, нашој традицији и историји. Биће тежња за трансформацијом друштва у модерно као што је случај са уставним Монархијама попут Шведске,Шпаније, Канаде, Јапана, Новог Зеланда и других.
Укратко
Активности Краљеве омладине неће представљати борбу за остваривање циљева, јер борба подразумева агресију, побеђене и победнике. Наше акције ће бити израз љубави према Србији, нашој традицији и историји. Биће тежња за трансформацијом друштва у модерно као што је случај са уставним Монархијама попут Шведске,Шпаније, Канаде, Јапана, Новог Зеланда и других.
Организација
Скупштину Удружења чине сви чланови Удружења
Управни одбор:
Председник УО: Никола Сретеновић
Заменик Председника УО: Александар Мемишевић
Генерални Секретар УО: Дарко Дробњак
Остали чланови УО: Ана Стојадиновић. Бранислава Драгутиновић, Ерика Михајловски, Дамир Гаврић, Драган Лекић, Јована Карунц
Надзорни орган: Никола Савић, Александар Јанковић, Угљеша Срзентић, Драгољуб Михајловић
Одбори Удружења (Ван Београда):
Суботица: Горан Деспотовић,Председник Одбора,
Вршац: Предраг Барош, Председник Одбора,
Богатић: Срђан Смиљанић, Председник Одбора,
Ниш: Петар Величковић, Председник Одбора,
Лозница: Слободан Костадиновић, Председник Одбора,
Британска краљица Елизабета II са супругом Принцом Филипом допуто- вала је у уторак у дводневну званичну државну посету Словенији.
Краљица је похвалила Словенију због њених изузезних достигнућа која је од стицања независности пре 17 година остварила у уклањању последица комунизма, поставши стабилна чланица ЕУ и НАТО. Ово је прва Краљичина посета земљи „на сунчаној страни Алпа“.
„Трансформација Словеније после 1991. године је одраз енергије, визије и одлучности коју она поседује“, рекла је Краљица у својој здравици председнику Данилу Турку, на свечаном банкету на Брду код Крања. Ова посета треба да „искаже значај који Велика Британија придаје односима са Словенијом, као партнером у Европи и савезником у НАТО“, истакла је Краљица.
Замак на Брду некада је био у власништву југословенске краљевске породице, а касније је служио као одмаралиште за комунистичког диктатора Јосипа Броза, са којим се Краљица срела 70-их година.
Словенија је веома брзо усвојила западне стандарде и придру- жила се ЕУ и НАТО 2004. Три године касније увела је евро, а ове године председавала је ЕУ током првих шест месеци и придружила се зони без државних граница. Међутим, мирна атмосфера без икаквих скандала, и чињеница да је једна од најмањих држава ЕУ, често је остављају изван центра пажње – зато Словенија поздравља сваку прилику када јој се одаје признање.
Током посете овој алпској земљи, коју су локални медији назвали „историјском“, Краљица Елизабета II добила је на поклон пунокрвног Липицанера – али је одлучила да га остави на фарми у Липици, у западној Словенији. Краљица је, међутим, исказала велики понос својим новим власништвом.
„Дозволите ми да видим шталу“, рекла је директору фарме Матјажу Пусту, пре него што је сама кренула ка њој. Он јој је објаснио да је просторија у којој је пастув смештен управо реновирана, тако да „он сада има краљевски смештај“, што је озарило Краљицу.
Обилазак фарме пастува у Липицама, старе 428 година, представљао је врхунац Краљичине посете овој бившој југословенској републици, стешњеној између Италије, Аустрије и Хрватске.
У среду послеподне, Краљица је имала прилику да се сретне са истакнутим словеначким грађанима, на свечаном ручку у замку на Брду код Крања. После тога је заједно са супругом, Принцом Филипом, прошетала центром Љубљане, поздрављајући стотине грађана окупљених на централном градском тргу. После Словеније, Краљица ће посетити и Словачку.
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина приредили су у петак добротворну гала вечеру у корист набољих студената у Србији. Организатор догађаја је Фондација Престолонаследника Александра за образовање.
Као део ширих напора усмерених на развој стабилног, демократског и економски напредног друштва у Србији,Фондација за образовање Њ.К.В. Престолонаследника Александра омогућава најбољим студентима из Србије да своје школовање наставе на најпрестижнији светским академским установама, одакле ће се вратити после завршетка студија и своја знања употребити за добробит отаџбине.
„Моја Фондација за образовање је већ учинила доста, али можемо још више. Желимо да направимо трајне приливе школарина које ће бити у потпуности финансиране сваке године, награде које су и за заслуге и за услуге Србије. Потребна нам је Ваша помоћ“, нагласио је Престолонаследник Александар у поздравном говору.
ГУГЛ ОДАЈЕ ПОЧАСТ КРАЉИЦИ ЕЛИЗАБЕТИ Она је била први монарх који је послао и-мејл. Има сопствени вебсајт, а јуче је Краљица ЕлизабетаIIучитала видео на ЈуТјуб, за време посете седишту компаније Гугл у Британији.
Компанија је обележила Краљичину посету посебном верзијом своје почетне страницеgoogle.co.uk, на којој се може видети силуета њеног профила на месту другог слова „г“ и круна над словом „е“ у логу компаније.
Током посете, Краљица и њен супруг, Принц Филип, погледали су демонстрацију технологије коју Гугл користи и срели се са ђацима који су победили на такмичењу за дизајнирање „Гугл жврљотина“ – како у овој компанији са седиштем у Маунтин Вјуу у Калифорнији називају нарочита издања свог логоа у плавој, црвеној, жутој и зеленој боји.
Краљевски пар се срео и са корисницима вебсајта ЈуТјуб (у власништву Гугла), међу којима је био и осамдесет једногодишњи Питер Оукли, познат под надимком Geriatric1927. Оуклијеви видео прилози на сајту номиновани су за ЈуТјуб награду 2006. године.
И Краљица је присутна на ЈуТјубу – прошлог децембра покренула је Краљев- ски канал. На њему могу да се виде 54 видеа, чије теме варирају од Краљичине божићне посланице из 1957, до једног дана у животу Принца Чарлса. У четвртак је Краљица учитала нови материјал на свој канал, снимак пријема у Бакингемској палати за британске Олимпијце из 1969. године.
КРАЉ ХАВАЈА НА КОВАНОМ НОВЦУ САД
Гувернерка Хаваја Лида Лингл предводила је делегацију која је у уторак посетила ковницу новца у Денверу, где је искован први хавајски комеморативни новчић од 25 центи – и последњи у серији која је покренута пре 10 година, у част 50 држава које чине САД.
На хавајском новчићу приказан је Краљ КамехамехаI, како пружа руку ка осам главних острва која чине Хаваје. Уписан је и државни мото, „Живот земље овековечен је праведношћу“, на хавајском језику. Новчић ће бити пуштен у оптицај 3. новембра.
„Ово је наша визија Хаваја у будућности, која показује наше поштовање за целу земљу“, рекла је гувернерка Лингл коментаришући цртеж и мото на новчићу. „Такође, она показује да смо јединствени као држава, иако смо састављени од многих острва“.
Камехамеха је владао од 1782. до 1819, и ујединио ова пацифичка острва. Краљевина Хаваји коју је он успоставио 1810. задржала је независност, изузимајући период од пет месеци британске окупације 1843, све до анексије од стране САД 1898. године. Због велике заоставштине хавајском народу, Камехамеха је стекао надимак „Наполеон Пацифика“.
Званичници ковнице очекују да ће бити исковано 520 милиона хавајских новчића од 25 центи.
Фински форензичар Хелена Ранта признала да ју је Вилијам Вокер натерао да измисли Рачак. Србија не може да тужи Ранту и Вокера иако су директно одговорни за НАТО бомбардовање, кажу стручњаци за међународно право
Имаге ХЕЛЕНА Ранта, фински форензичар и члан међународне истражне комисије за догађаје у селу Рачак, који су били повод НАТО-у да бомбардује СРЈ 1999, признала је да је извештај о томе писала под притиском тадашњег шефа мисије ОЕБС-а на Косову Вилијама Вокера и министарства спољних послова Финске!
У књизи представљеној прошле седмице у Хелсинкију, Ранта је рекла да је Вокер, који је био начелник мисије ОЕБС-а у зиму 1999, тражио од ње да у извештају убедљивије говори о наводним српским злочинима у Рачку и да су тројица цивилних службеника финског министарства тражили “дубље закључке” у извештају.
Гађао је оловком
У селу Рачак у јануару 1999. године убијено је 40 људи, а Вокерова мисија је као жртве означила албанске цивиле, а као починиоце злочина српске снаге. Како стоји у књизи финске форензичарке, Вокер је преломио дрвену оловку напола и гађао њеним деловима Ранту јер није био задовољан њеним наводима у којима она није користила “довољно убедљив језик” када је реч о српским злочинима.
Ранта је раније већ наговестила да ће рећи истину о догађајима у Рачку - прошле године у документарном филму “Крај - осуђени на прогонство” руским ауторима Јевгенију Баранову и Александру Замислову испричала је да је “Вокер био ужаснут резултатима наше истраге”.
- Била сам збуњена и нисам била спремна да му одговорим. Та тела припадала су терористима, српским војницима и становницима села. Овај извештај који вам сада показујем никада није објављен, а његов садржај мало ко зна. Сада сам спремна да јавно говорим о резултатима истраге - рекла је Ранта у том филму, показујући оригинални извештај пред камером.
Србији руке везане
Стручњаци за међународно право истичу да се случај “Рачак” води као статистичка грешка, а да Србија у правном смислу не може ништа да предузме. Адвокат Тома Фила додаје да је овај случај избачен из свих оптужница пред Хашким трибуналом, те да Србија напросто нема правне могућности да реагује.
- У овом случају Србији једино преостаје да Влада сачини саопштење које би прочитала пред УН. Никаква тужба, иако је очигледно да је случај “Рачак” био домаћи задатак, правно није могућа - наводи Фила.
Проф. др Вујадин Оташевић, патолог из Ниша који је радио на случају “Рачак”, каже да је још тада био сигуран да ће се финска форензичарка једног дана покајати и признати да је радила под притиском тадашњег шефа мисије ОЕБС-а.
- Чудили смо се како она нема храбрости да се супротстави Вокеру. Када се ради о медицинској обдукцији, није могуће до краја чувати лаж - напоменуо је Оташевић, који је заједно са патологом Славишом Добричанином 2007. године објавио књигу “Косово - глас жртава”, у којој је уз обиље документације описана превара у Рачку.
Остави коментар
Рушење режима у Црној Гори
Протест, па рушење режима, па референдум за стварање заједничке државе. Владајући режим овом одлуком себе дискредитовао код великог дела народа и он мора да оде.
БЕОГРАД/ПОДГОРИЦА - Најављени протест шест опозиционих странака, због одлуке црногорске владе да призна једнострано проглашену независност Косова, неће бити митинг опозиције нити просрпских странака у Црној Гори, већ општенарони протест, рекао је јуче Тањугу лидер Народне странке (НС) Предраг Поповић.
- Незадовољство народа због признавања независности Косова је огромно. Имамо позиве из свих градова Црне Горе, и то нема више никакве везе са страначком припадношћу. Зато смо одлучили да ту негативну енергију правилно каналишемо - рекао је Поповић.
Протест је најављен за сутра у 18.00 испред зграде парламента у Подгорици.
Лидер НС је истакао да је реч о митингу упозорења режиму и то ће, како је рекао, бити један у низу организованих протеста. Он је потврдио да су представници четири опозиционе странке - Српске народне странке, Народне странке, Демократске српске странке и Социјалистичке народне странке - које су организатори митинга позвани у полицију ради договора.
Поповић је додао да ће се тим странкама придружити Покрет за промене и Либерална партија.
Он је подсетио да се захтева да режим повуче одлуку о признању једнострано проглашене косовске независности „а ако то не буду хтели да ураде, тражићемо одржавање референдума на коме ће народ моћи да каже своје или ванредне парламентарне изборе“.
Лидер НС је, међутим, уверен да ниједан од наведених захтева неће проћи па је најавио и повлачење опозиције из парламента и започињање ванпарламентарне борбе у циљу рушења режима.
Бивши председник Црне Горе и премијер СРЈ Момир Булатовић поводом признања косова
Ђукановића чека судбина Плавшићеве
Бивши црногорски председник Момир Булатовић, извињавајући се грађанима Србије поводом одлуке Црне Горе да призна Косово, истакао је да није реч о већинској вољи грађана Црне Горе.
ПОДГОРИЦА - Због ове одлуке осећам тугу и стид. Не могу ни да замислим шта би на њу рекли Његош, краљ Никола, Марко Миљанов и сви други који су стварали Црну Гору. То што је Ђукановићева влада званично признала квазидржаву која је на територији Србије, и којој је главни град америчка војна база, представља већу бруку него штету - навео је Булатовић.
Он је истакао да је америчка политика према Косову била дефинисана одмах после Дејтона, и да је њему била намењена улога локалног извођача радова, али да на њу не би пристао да је била у питању , а не политичка моћ.
- Мило Ђукановић је морао да зна да својим поступцима грубо крши виталне државне интересе Црне Горе и да за то нема ни мандат, нити било какво оправдање. Посебно не оно које се састоји од много смешних обећања, прегршти пара и неколико година условне слободе - рекао је Булатовић. Додао је да ми Ђукановића упркос свему „искрено жао“ и да је „одиграо своју претпоследњу велику улогу“.
- Сада му преостаје само оно што је доживела Биљана Плавшић - навео је Булатовић.
Брука и штета, истакао је, припадају Црној Гори, а Србија је у тешкој позицији, али је на добром путу да заштити своју државну целовитост. - Права улога Црне Горе мора бити да јој пружи сваку могућу помоћ, или да барем не одмаже - навео је бивши црногорски председник и некадашњи премијер СРЈ.
Србија под хитно да заборави на постојање црногорске власти
Ђукановића прекрижити црвеном оловком
Све оне у Србији који подржавају црногорско руководство у било чему требало би опоменути
Предсједник Нове Србије и шеф посланичког клуба странке Велимир Илић је мишљења да је дошло вријеме да се рашчисте односи са Црном Гором чија је Влада признала независност дијела српске територије. Илић је нагласио да у Србији доста Црногораца обавља државне функције, а радили су кампању за црногорског премијера Мила Ђукановића и подвукао да тако више не може. - Много је оних који су помагали Ђукановићеву кампању, а живе у Србији. Једна од њих је и актулени предсједник Србије Борис Тадић - рекао је Илић за "Дан".
Он је нагласио да је Влада Црне Горе повукла непримјерени корак признањем косовске независнсоти, који Србија није очекивала. Нагласио је да Србији није на памет падало да ће Црна Гора бити на листи држава које су међу првима признале косовску независност. - То је некоректан однос режима у Подгорици, али Србија мора ићи даље, живјети и радити - оцјенио је Илић и додао да званични Београд што прије мора донијети одлуку о томе како и на који начин ће се Србија у будућности понашати према Црној Гори.
Истакао је да би Влада Србије требало да обавијести своје грађане да јој Црна Гора више није пријатељ.
- Србија је сада видјела право стање у окружењу и мора предузети неке мјере. Чинили смо све за Црну Гору и помагали грађанима те државе, али је дошло вријеме да се преиспитају будући односи између двије државе - нагласио је Илић и истако "обзиром да је Црна Гора признала независнсот Коосва и Метохије Србија би требало да прекине све односе с том државом".
- Све приче појединаца из власти да треба превазићи кризу у односима између двије државе која је наступила послије одлуке Владе у Подгорици да призна косовску независност падају у воду. Не треба ништа превазићи. Србија са Црном Горим треба прекинути економске и све друге односе - поручио је Илић и нагласио да Србија треба да заборави да постоји црногорска власт и окрене се себи и својим грађанима. Нагласио је да сви они у Србији који подржавају црногорско руководство у било чему требају да буду опоменути.
Објашњавајући овај став, Илић је нагласио да је режим у Подгорици признањем Косова и Метохије пљунуо на вјековну сарадњу Србије и Црне Горе. - Ми морамо схатити да је Црна Гора нанијела толико штете и бруке Србији и да би даљи односи са црногорским руководством били непримјерени - поручио је Илић и објаснио да је црногортска власт погазила све што је свето и вјековима одржавано заједничким напорима. - Закључај је, маске су пале, све се види, све зна. Црном Гором владају људи повезани са радњама са оне стране закона и то је један од разлога да донесу одлуку о признању јужне српске покрајине - истакао је Илић.
Свака част Србима из Црне Горе - Свака част Србима у Црној Гори који пате - истакао је Илић и нагласио да Србија тек сада може да схвати какав је статус Срба у Црној Гори на основу понашања црногорске актуелне власти. Нагласио је да је обавеза Србије да помаже Србима у Црној Гори и изразио очекивање да подгорички режим још дуго неће бити на власти.
ДАН - Подгорица
После одлуке црногорске Владе да призна једнострано проглашену независност Косова, владајући режим себе дискредитовао код великог дела народа и он мора да оде.
Рушење режима у Црној Гори
Протест, па рушење режима, па референдум за стварање заједничке државе. Владајући режим овом одлуком себе дискредитовао код великог дела народа и он мора да оде.
БЕОГРАД/ПОДГОРИЦА - Најављени протест шест опозиционих странака, због одлуке црногорске владе да призна једнострано проглашену независност Косова, неће бити митинг опозиције нити просрпских странака у Црној Гори, већ општенарони протест, рекао је јуче Тањугу лидер Народне странке (НС) Предраг Поповић.
- Незадовољство народа због признавања независности Косова је огромно. Имамо позиве из свих градова Црне Горе, и то нема више никакве везе са страначком припадношћу. Зато смо одлучили да ту негативну енергију правилно каналишемо - рекао је Поповић.
Протест је најављен за сутра у 18.00 испред зграде парламента у Подгорици.
Лидер НС је истакао да је реч о митингу упозорења режиму и то ће, како је рекао, бити један у низу организованих протеста. Он је потврдио да су представници четири опозиционе странке - Српске народне странке, Народне странке, Демократске српске странке и Социјалистичке народне странке - које су организатори митинга позвани у полицију ради договора.
Поповић је додао да ће се тим странкама придружити Покрет за промене и Либерална партија.
Он је подсетио да се захтева да режим повуче одлуку о признању једнострано проглашене косовске независности „а ако то не буду хтели да ураде, тражићемо одржавање референдума на коме ће народ моћи да каже своје или ванредне парламентарне изборе“.
Лидер НС је, међутим, уверен да ниједан од наведених захтева неће проћи па је најавио и повлачење опозиције из парламента и започињање ванпарламентарне борбе у циљу рушења режима.
Бивши председник Црне Горе и премијер СРЈ Момир Булатовић поводом признања косова
Ђукановића чека судбина Плавшићеве
Бивши црногорски председник Момир Булатовић, извињавајући се грађанима Србије поводом одлуке Црне Горе да призна Косово, истакао је да није реч о већинској вољи грађана Црне Горе.
ПОДГОРИЦА - Због ове одлуке осећам тугу и стид. Не могу ни да замислим шта би на њу рекли Његош, краљ Никола, Марко Миљанов и сви други који су стварали Црну Гору. То што је Ђукановићева влада званично признала квазидржаву која је на територији Србије, и којој је главни град америчка војна база, представља већу бруку него штету - навео је Булатовић.
Он је истакао да је америчка политика према Косову била дефинисана одмах после Дејтона, и да је њему била намењена улога локалног извођача радова, али да на њу не би пристао да је била у питању , а не политичка моћ.
- Мило Ђукановић је морао да зна да својим поступцима грубо крши виталне државне интересе Црне Горе и да за то нема ни мандат, нити било какво оправдање. Посебно не оно које се састоји од много смешних обећања, прегршти пара и неколико година условне слободе - рекао је Булатовић. Додао је да ми Ђукановића упркос свему „искрено жао“ и да је „одиграо своју претпоследњу велику улогу“.
- Сада му преостаје само оно што је доживела Биљана Плавшић - навео је Булатовић.
Брука и штета, истакао је, припадају Црној Гори, а Србија је у тешкој позицији, али је на добром путу да заштити своју државну целовитост. - Права улога Црне Горе мора бити да јој пружи сваку могућу помоћ, или да барем не одмаже - навео је бивши црногорски председник и некадашњи премијер СРЈ.
Србија под хитно да заборави на постојање црногорске власти
Ђукановића прекрижити црвеном оловком
Све оне у Србији који подржавају црногорско руководство у било чему требало би опоменути
Предсједник Нове Србије и шеф посланичког клуба странке Велимир Илић је мишљења да је дошло вријеме да се рашчисте односи са Црном Гором чија је Влада признала независност дијела српске територије. Илић је нагласио да у Србији доста Црногораца обавља државне функције, а радили су кампању за црногорског премијера Мила Ђукановића и подвукао да тако више не може. - Много је оних који су помагали Ђукановићеву кампању, а живе у Србији. Једна од њих је и актулени предсједник Србије Борис Тадић - рекао је Илић за "Дан".
Он је нагласио да је Влада Црне Горе повукла непримјерени корак признањем косовске независнсоти, који Србија није очекивала. Нагласио је да Србији није на памет падало да ће Црна Гора бити на листи држава које су међу првима признале косовску независност. - То је некоректан однос режима у Подгорици, али Србија мора ићи даље, живјети и радити - оцјенио је Илић и додао да званични Београд што прије мора донијети одлуку о томе како и на који начин ће се Србија у будућности понашати према Црној Гори.
Истакао је да би Влада Србије требало да обавијести своје грађане да јој Црна Гора више није пријатељ.
- Србија је сада видјела право стање у окружењу и мора предузети неке мјере. Чинили смо све за Црну Гору и помагали грађанима те државе, али је дошло вријеме да се преиспитају будући односи између двије државе - нагласио је Илић и истако "обзиром да је Црна Гора признала независнсот Коосва и Метохије Србија би требало да прекине све односе с том државом".
- Све приче појединаца из власти да треба превазићи кризу у односима између двије државе која је наступила послије одлуке Владе у Подгорици да призна косовску независност падају у воду. Не треба ништа превазићи. Србија са Црном Горим треба прекинути економске и све друге односе - поручио је Илић и нагласио да Србија треба да заборави да постоји црногорска власт и окрене се себи и својим грађанима. Нагласио је да сви они у Србији који подржавају црногорско руководство у било чему требају да буду опоменути.
Објашњавајући овај став, Илић је нагласио да је режим у Подгорици признањем Косова и Метохије пљунуо на вјековну сарадњу Србије и Црне Горе. - Ми морамо схатити да је Црна Гора нанијела толико штете и бруке Србији и да би даљи односи са црногорским руководством били непримјерени - поручио је Илић и објаснио да је црногортска власт погазила све што је свето и вјековима одржавано заједничким напорима. - Закључај је, маске су пале, све се види, све зна. Црном Гором владају људи повезани са радњама са оне стране закона и то је један од разлога да донесу одлуку о признању јужне српске покрајине - истакао је Илић.
Свака част Србима из Црне Горе - Свака част Србима у Црној Гори који пате - истакао је Илић и нагласио да Србија тек сада може да схвати какав је статус Срба у Црној Гори на основу понашања црногорске актуелне власти. Нагласио је да је обавеза Србије да помаже Србима у Црној Гори и изразио очекивање да подгорички режим још дуго неће бити на власти.
ДАН - Подгорица
Теодор Харви
Монархисти треба да бране монархију као бољи систем сам по себи, не само да заступају аргумент о традицији. Уосталом, ако би „традиција“, колико год да је волим, била мој једини аргумент, тешко бих могао да заступам васпостављање релативно млађих монархија, као што су балканске, нити бих могао да будем против 137 година старе француске републике, која је по многима стекла аутентичну традицију.
Као монархиста који је цео живот провео у Сједињеним Државама, увек ме збуни тврдња да република обичном човеку попут мене пружа „прилику да одлучује ко ће да представља државу“. Никад нисам гласао за Џорџа Буша, а ипак је он шеф моје државе. Немам намеру да гласам ни за Џона Мекејна ни за Барака Обаму, пошто ми је, као десничару који је против рата, одбојна политика коју обојица заступају, па ипак ће један од њих двојице бити шеф државе, свидело се то мени или не, баш као што је Краљица шеф државе свидело се то неком другом или не. Зашто би чињеница да одређени број грађана подржава изабраног председника представљала било какву утеху онима који га не подржавају? Какав је то „избор“? Радије бих за шефа државе имао некога кога нико није изабрао, као што је Краљица Елизабета, него неког кога су изабрали други, али не и ја. Шта је заиста поштеније? Шта заиста представља вољу грађана? Изабрани председник неизбежно више представља оне који су гласали за њега него оне који нису. Управо зато што Краљица не представља ниједну политичку опцију (осим ако се 80% Британаца који подржавају монархију не сматра „политичком опцијом“, у ком случају је то још увек знатно већи део бирачког тела него што било који политичар може да придобије) она у већој мери представља све грађане него што то икако може председник републике.
Републиканци тврде да није фер што „лош“ краљ не може да се смени. Али, много је теже изменити „лоше бирачко тело“! И више поверења имам у генетику да ће обезбедити пристојног лидера, него у мудрост већине бирача. Као што је велики француски монархиста Шарл Мора (иначе атеиста) рекао: „Да би монархија функционисала, један човек мора да буде мудар. Да би република функционисала, већина грађана мора да буде мудра. Шта је вероватније?“
У очекивању контра-аргумента да Мораов став може да буде и одбрана диктатуре, напомињем да је његов кључни елемент чињеница да монарх не бира свој положај. Јер ако власт квари, онда је сигурно опасније поверити је неком ко је већи део живота провео борећи се за њу, него неком ко се за њу уопште није борио. Републиканци који монархистима нуде опцију да гласају за „Лиз“, ако је то оно што желимо, потпуно промашују тему. Иако сматрам да је Краљица достојна дивљења, то није суштински разлог зашто ја, или било који озбиљан монархиста, подржава монархију. Подржавао бих монархију чак и да сам, на пример, Белгијанац који живи за време владавине Краља Леополда II (вероватно једног од најнепопуларнијих монарха у савременом добу). Ми не желимо да гласамо за Елизабету или Чарлса или Вилијама или било ког другог. Ми подржавамо Краљицу не само због тога што нисмо гласали за њу, већ и зато што се она није кандидовала. Не желимо ми „Елизабету Виндзор“ и њене потомке per se, него шефа државе који није дошао на власт кроз изборни процес који је нужно контроверзан, варљив и који нужно дели грађане; шефа државе који никад није тражио да буде изабран, никад није водио кампању, никад није давао обећања која не могу да се одрже, у замену за гласове. И ниједна република никад не може да нам то понуди, и ниједан монархиста не може да према републици насталој на укинотој монархији осећа било шта осим презира и дистанце.
Републиканци губе време када нама који живимо у републикама и познајемо их, машу наводно примамљивом могућношћу да гласамо за шефа државе, јер ја то „право“ имам од 18. године и не значи ми ништа. Мене не фасцинирају и не привлаче ни избори ни председници, него величанствено сложена и дивно непредвидљива мрежа краљевске генеалогије и историје. Једна од многих ствари које волим код наследне монархије јесте начин на који она отвара „поље деловања“ особама које су такве да никада не би добиле изборе, али које су способне да дају значајан допринос својој земљи када им судбина додели највишу државну функцију. Сетите се, на пример, Краља Лудвига II од Баварске. Незамисливо је да би тако ексентрична особа дошла до било какве власти у републици, чак и пре него што је, наводно почео да показује знаке душевне поремећености. Али шта је он оставио иза себе? Вагнерове опере (које вероватно никада не би биле довршене без његове помоћи) и очаравајућа здања која су међу најпопуларнијим туристичким атракцијама Немачке. Између релативно пријатних а безбојних политичара савремене Европе и романтичних, интригантних личности које искачу са страница историје, попут Краља Лудвига, нема поређења. Како било ко може да се задовољи са оним првим? Дајте ми увек Лудвига II, са свим слабостима, пре него било ког досадног, безличног политичара који води Баварску данас.
Дакле, не, не желим ту наводну „предност“ републике, не желим преко сбаке мере прецењено „право да гласам“ за шефа државе, јер само постојање тог права пориче право на лидерство сваком ко није подобан да победи у изборном процесу, а пошто сам и сам такав, сматрам да је то дискриминација, то је искључивост која је неподношљива! Само у наследној монархији људи као што сам ја, који не могу да замисле да могу да дођу на власт изборима, а камоли да је освоје државним ударом, који, међутим, свакао могу да замисле да се неко родио да буде владар, могу заиста да буду представљени. У том светлу, иронично је да је монархија систем који је највише фер и најегалитарнији од свих!
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
IZJAVA PRESTOLONASLEDNIKA POVODOM OSME GODIŠNJICE OD PETOOKTOBARSKE REVOLUCIJE
Beograd, 5. oktobar 2008 - Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II je povodom osme godišnjice Petog oktobra istakao da je „od velikog značaja da Srbija dalje nastavi putem ekonomskih i političkih reformi i izgradnje demokratije. Treba i dalje da nastavimo putem pomirenja, putem koji vodi ka političkoj stabilnosti kao veoma važnom preduslovu za ekonomski napredak“.
Prestolonaslednik je dodao da: „rezultati ostvareni u prethodnih osam godina a pogotovo realizacija ciljeva koji sada stoje pred Vladom Republike Srbije, treba da omoguće da Srbija nađe svoje mesto koje joj pripada, tamo gde nema pobednika i pobeđenih, već samo uspešnih, onih koji su spremni da reaguju na stalne izazove modernog sveta koji se menja iz dana u dan. Samo stabilna i ujedinjena, Srbija može ostvariti sve svoje ciljeve“.
-------------------------
Држава може да интервенише само из буџета, а пошто је он већ одавно у минусу, морају се штампати долари што је потоп финансијског система пише у свом тексту економиста Бранко Драгаш
САД - Социјалистичке америчке државе
Само у социјализму држава је интервенисала у спашавању банкрот фирми и ту меру капитализам не познаје. Па ако Конгрес донесе одлуку да држава у спашавању банкрот фирми ипак интервенише са 700 милијарди долара, САД ће постати социјалистичке америчке државе.
Слом финансијског система у САД је показао сву лицемерност политичке олигархије у Белој кући и сву похлепу тајкуна на Вол Стриту. Острашћени заговорници слободног тржишта и демократије данас јасно показују свој тоталитаризам. Све приче о демократији и слободном тржишту су биле лажне. Пропагандним триковима се више није могла да сакрије хиперинфлаторна лаж. Демократија и слободно тржиште никада нису били тако угрожени у САД.
Грамзиви тајкуни нестрпљиво очекују одлуку Конгреса о интервенцији од 700 милијарди долара. Очекују да им њихови политички ментори донесу спас. Уместо да заврше у затворима, што су свакако заслужили, они траже нове аранжмане у Русији. Вампири са Вол Стрита траже нову крв. Њихове жртве треба да спашава држава.
Држава треба да интервенише. Држава треба да спаси велике финансијске компаније од пропасти. Држава треба да покрије све криминалне шпекулације и махинације јапијеваца са Вол Стрита. Држава треба да покрије све њихове губитке који су настали услед њихове незасите потребе за коцкањем.
Како да интервенише држава? Из којих пара. Према завршном рачуну за 2008. годину, пословна година у САД се завршава у септембру, буџетски дефицит износи 407 милијарди долара. Ако знамо да је буџетски дефицит у 2006. износио 161,5 милијарди долара, онда морамо бити забринути за финансијско здравље Империјеу растројству. Где је крај толиким дефицитима?
Према плану буџета за 2009. дефицит би требао да буде 482 милијарди долара. Али, то је само план. Дефицит ће бити много већи. Захтев за санацију Ф&Ф однеће 200 милијарди државних пара. Захтев осигуравајућих кућа и банака нових 700 милијарди долара. Банкротства нова тек стижу. Питање је само ко ће бити следећи. И, ко ће покрити толике дубиозе? Ко? Од којих пара?
Треба много пара за санацију толиких губитака. Ради се о хиљадама милијарди долара потрошеног новца улагача. Ко ће да плати те губитке? Политичка олигархија и њихови тајкуни траже да то плати држава. Буџетом да покрију губитке. Тачније, порески обвезници треба да плате коцкање на берзама и похлепу тајкуна са Вол Стрита. Зашто би то плаћали порески обвезници? Па, нису се порески обвезници коцкали. Зар капитализам не подразумева да свако сноси ризике и свако сноси своје трошкове?
Зашто би сада држава интервенисала? Само због тога да кривци не буду кажњени? Зар је то могуће у капитализму? Зар државе не интервенишу искључиво и само у социјализму? Шта се то дешава у САД?
Уколико Конгрес уистину усвоји план финансијске интервенције на тржишту, САД ће постати социјалистичка држава. Неолиберализам је онда мртав. Државни капитализам уништиће слободу тржишта. Социјализација губитака обесмислиће суштину тржишта и демократије. Ако порески обвезници морају да плаћају енормне губитке привилеговане касте тајкуна, онда такав систем не може дуго да опстане. Пре или касније САД ће доживети балкански синдром. Многе америчке државе неће да пристану да плаћају губитке Вол Стрита.
Најлакше је, дакле, тражити, преко својих политичких ментора, да држава одреши кесу. Али, треба видети одакле држави толики новац да интервенише. Буџет је, као што смо видели, у минусу. У буџету новца нема. Па, како ће онда администрација да интервенише? Из којих извора?
Једини начин је да се покрију толики губици је да се – штампају нове количине новаца. Штампање долара је најуноснији бизнис. Продајете хартију на којој пише да се зове долар за злато, сребро, драгоцености, земљу, руднике, куће робе и услуге. То раде константно од 1971, када су напустили златни стандард. Највећа историјска и светска превара је штампање долара.
Штампањем долара продубиће се финансијска криза. То није лек за оздрављење капиталистичког система. То је пут за уништавање система који је подигао САД. Убацивањем у финансијски систем штампаних долара, тренутно ће се смирити берзанска грозница, али ће се проблеми врло брзо поново појавити. Овога пута, још дубљи и још тежи. Суштина је промашена. Социјализацијом губитака друштво губи. Задуженост ће се повећати са 120.000 милијарди долара на 200.000 милијарди и то више нико неће моћи да спаси. Капиталистички систем у САД ће банкротирати, и то ће бити велики удар на светске финансије.
Па, шта треба онда да раде?
Мислим да је права терапија да држава одустане од интервенције. Не треба штампати нове доларе и убацивати их у болестан систем. Треба променити систем. Треба изградити нови систем који се неће одржавати на непрекидном штампању долара. Изградња тог система је болан, мукотрпан и тежак пут. Али је једино могућ.
Држава треба да заштити систем. Компаније које су банкротирале треба да нестану. Њихове менаџере треба похапсити и национализовати им имовину. Треба изградити финансијски падобран за све оне који су жртве похлепе тајкуна са Вол Стрита.
Ако држава, ипак, настави да интервенише, САД ће постати социјалистичке америчке државе. Враћамо се онда читав век уназад. И све, опет, из почетка. Све до нове грађанске револуције.
Аутор Бранко Драгаш
Симпозијум у Београду поводом 100-годишњице
“Народне одбране”
БЕОГРАД, 9. септембра 2008.
У четвртак 16. октобра ове године у Београду српској јавности биће представљен историјат и улога велике националне организације српских патриота «Народне одбране» поводом 100 годишњице оснивања.
Организатори овог симпозијума су Српска народна одбрана у Америци и омладински покрет «Двери српске» из Србије.
Симпозијум ће се одржати у амфитеатру Машинског факултета у Београду у 7:00 сати увече, а као гости долазе највиша делегација СНО из Америке, док ће из Отаџбине присуствовати многе угледне и национално познате личности уз представнике српске омладине.
Европски цинизам или ломљење Србије
Сви говоре али председник Тадић и наша Влада то не желе да виде и чују. Пред Србију се постављају све тежи услови, па се у том контексту помиње да европске дипломате траже да се Србија одрекне руских услуга у СБУН. А Данијел Сервер нам поручује да ће се међу двадесетак земаља ЕУ које су признале Косово,наћи бар једна која ће се успротивити уласку Србије у ЕУ.
Како сад ово постаје све горе и докле ћемо моћи да лажемо овај народ
Наставак суспрензије Прелазног споразума са ЕУ показује да не можемо очекивати да нас друге државе поштују, ако садашња власт нема снаге да испољи ни елементарно самопоштовање у одбрани интереса Србије. Холандија је међу првим државама противпрано признала једнострану независност Косова и тако најгрубље прекршила парафирани споразум са Србијом, и то представницима садашње власти није сметало да без покретања било каквог разјашњења са државама ЕУ које су признале независност Косова, потпишу и у Скупштини Србије ратификују овај споразум. Холандија је очигледно то схватила као поруку да због својих интереса увек када то хоће може да уцењује и условљава Србију.
Највећи цинизам ипак представља став европских званичника да и поред тога што је 21 држава ЕУ признала противправну независност Косова, и поред тога што је ЕУ замрзнула споразум са нашом земљом, да ваљда баш зато Србија треба једнострано да примењује овај споразум. Овим путем и оваквом политиком Србија никуда неће стићи, осим што ће за јефтина и лажна обећања жртвовати своје државне и националне интересе.
Тај бесконачно уцењивачки „европски календар“Београд неће никада моћи да испуни.
Европске дипломате траже да се Србија одрекне руских услуга у Савету безбедности УН, сазнајемо из извора ЕУ
Брисел ломи српски отпор према Еулексу и признању Косово
У позадини одлуке ЕУ да не одмрзне Прелазни споразум који би Србији омогућио приступ до трговинских повластица није само холандска непопустљивост, већ маневар који се тиче даље судбине Еулекса на Косову, тврде наши извори у Љубљани.
Љубљана, 16. септембра – „Политика” је још уочи признавања Косова од стране дела држава ЕУ, писала да у Унији тиња раскол између држава такозване „старе демократије” за које све што се чини мора бити урађено према закону, и оних земаља које су склоније принципу да се „не треба држати закона као пијан плота”; политику те струје је током првих шест месеци ове године спроводила Словенија на месту председавајуће ЕУ.
Изјава шефа словеначке дипломатије Димитрија Рупела дата у Бриселу у понедељак да „треба наставити политику која се показала правилном”, другим речима политику условљавања Србије, чији је најтврђи заступник Холандија, показује да су превагу унутар ЕУ однели „прагматичари”. Они истичу да само политика „штапа и шаргарепе” жање успех у Србији, срећни су што испрва Белгија а на крају Холандија „нису попустиле (Србима) ни за педаљ” и у истом даху упозоравају да управо сада, када Србија показује знаке озбиљне сарадње са Хашким трибуналом – никако не треба бити благ.
Није тајна да процес међународног договарања често личи на трговину. Једно даш, а добијеш нешто друго. Влада Србије је изручењем Радована Караџића повукла конкретан корак у правцу испуњења захтева ЕУ. Из перспективе Уније, међутим, ствари изгледају другачије; ЕУ у блиској будућности, осим активирања Прелазног (трговинског) споразума, заправо нема шта више да понуди Србији. Јесте ту процес ратификације ССП, он може да потраје неколико година, а у међувремену следи период неизвесности јер се због ирског „не” Лисабонском уговору не зна када би Србија уопште могла да постане кандидат за пуноправно чланство у ЕУ. Зато врх ЕУ жели да Београд одмах испуни што више њених захтева, док Србији не постане јасно да ће на улазницу за ЕУ чекати дуже него што очекује.
Брисел би најрадије да се Србија одрекне руских услуга у Савету безбедности УН, сазнајемо из извора ЕУ, јер је Унији веома стало да легализује своје присуство (Еулекс) на Косову, а то није могуће учинити док се не скрши руско-српски отпор према Еулексу. „Политика” је, подсећамо, прва пренела став руске дипломатије да „Руси неће бити већи Срби од Срба” у погледу захтева на Косову. Па ако Срби буду „мало мање Срби”, и натукну Русима да попусте према Еулексу, резонују европске дипломате, онда тиме избијају важан адут Москви у спорењима са Западом.
Зашто је пристанак Србије важан за ЕУ? Највећи проблем за легализацију Еулекса на Косову јесте чињеница да ЕУ, осим аргумента да је „промењено стање на терену”, нема ниједан документ који би мисији дао право опстанка (у Резолуцији 1244 нема европске мисије). Спорна је и „државност” Косова, јер нема доказа да је нови ентитет настао на основу поштовања међународног права. Чланице ЕУ које нису признале Косово, на састанцима у Унији посвећеним тој теми, наводе мишљење да је Међународни суд правде у својим пресудама више пута нагласио да принцип ефективности, односно контроле територије, никада не производи правне учинке и да правни учинци могу да постоје само у случају ако је то повезано са договором између држава и њиховим пристанком на промену.
Турска република северни Кипар, Тајван и Бијафра биле су државе које су контролисале своју територију, али нису биле међународно признате. Опет, Босна 1991, или Конго 1960, на пример, нису имале контролу над целом својим територијом али су ипак признате као државе у својим границама. Да је то проблем који изазива велике главобоље унутар ЕУ потврђује и чињеница да, по мишљењу најпознатијих међународних правника, практичан успех неког сепаратистичког покрета у „промени стања” на терену не значи ништа све док држава којој званично припада та територија – не престане да оповргава то стање, све док не престане да му противречи и да верује у свој коначни успех, односно да ће поново успоставити контролу над својом територијом. Признање државе је зато правно питање, а не само питање „промене на терену”.
Услед свега тога међународни правници Косово данас не описују као државу, него као „де факто режим” односно „квази државу”. „Де факто режим” је заправо „организам сличан држави који задовољава критеријуме ефективности, али не задовољава правне критеријуме за постојање државе”. Једноставније речено– Европска унија је као државу признала „режим” који није држава и зато јој под хитно треба пристанак српске владе на мисију Еулекс на целој територији Косова, јер би такво аминовање посредно дало темељ за државност Косова.
Тако се ЕУ нашла у парадоксалном положају, јер једино престанак српских приговора може из косовског „режима” да произведе – државу.
Одлагање одлуке о одмрзавању Прелазног споразума тек на децембар (до када Србија мора да испоручи Ратка Младића Хагу), дало је Унији додатан маневарски простор да у међувремену притиска Београд да се мање ослања на Москву и покаже већу оданост Бриселу него „руском медведу”. Ако би Србија прихватила Еулекс и натукнула Русији да се ту повуче са досадашњих политичких позиција, онда би било реалније очекивати да Унија извуче Привремени споразум из замрзивача.
Ствар је у томе што је Унија, чије су вође уверене да Србија разуме само језик дам-даш, у међувремену испуцала неке своје главне адуте за „понуду”. Сада постаје полако јасно да ни Хрватска не може да очекује улазак у ЕУ 2011. а можда ни 2012, како је раније обећавано. Постаје јасно и то да, док год траје застој Лисабонског уговора (који омогућава проширење), нико никоме неће моћи да обећава сигуран датум уласка у ЕУ. Па ни европски комесари Србији.
Биће још сукоба... Пунктови на административној линији су горели после проглашења лажне државе Косово
Србија не може у ЕУ док не призна Косово!
Данијел Сервер, директор Балканске иницијативе у америчком Институту за мир упозорава: Међу двадесетак земаља ЕУ које су признале Косово биће бар једна која ће се успротивити уласку Србије у ЕУ док и она не призна Косово
Србија ће морати да реши питање Косова пре него што постане чланица Европске уније! Србија неће моћи у ЕУ све док не призна „фактичко стање на терену", тврди директор Балканске иницијативе у америчком Институту за мир Данијел Сервер.
- Међу двадесетак земаља Европске уније које су признале независност Косова биће барем једна, а вероватно и више њих које ће се успротивити уласку Србије у ЕУ, уколико се не реши то косовско питање. Знам да функционери ЕУ говоре да те две ствари нису повезане, али то је само бирократска реторика - рекао је Сервер у разговору за Глас Америке.
Сервер, који важи за веома утицајног и одлично обавештеног аналитичара, рекао је да је иницијатива Србије да од Међународног суда правде затражи мишљење о легалности једностраног проглашења независности Косова опасна, јер се тако ствара неизвесност око статуса Косова за дуги низ година, што је лоше за Косово, Србију, па и цео и регион.
- Већина декларација о независности су по дефиницији биле нелегалне, па је то био случај и са америчком декларацијом о независности од Британије. Али, главно питање је да ли је Косово већ сада суверена држава. САД и више од 40 земаља су то потврдиле. И то се неће променити мишљењем Саветодавног комитета Међународног суда правде. Мислим да је циљ Београда да што дуже одлаже оно што је неизбежно... - рекао је он.
Амерички аналитичар оценио је да је Косово „специјалан случај, али није апсолутно јединствен, и да оно што се догодило у Грузији у ствари подрива позицију Русије у вези са Косовом".
- Русија је признала независност Јужне Осетије и Абхазије, али то није учинио нико други осим Никарагве. Постоји јасна разлика између косовског случаја и онога што се догодило у Грузији. Русија је сада показала велику непринципијелност. У овом моменту Београд би требало да размисли да ли се може ослонити на Русију - рекао је Сервер, и нагласио да по питању Косова нема великих разлика између двојице америчких председничких кандидата, Џона Мекејна и Барака Обаме.
Нада Павковић, апсолвент на Правном факултету Универзитета у Београду
Гледајући на све европске државе, пошто је Србија европска држава, и посматрајући уставне парламентарне монархије и њихов развој, од историјског доба па све до данас, можемо приметити да су то водеће земље овог периода. Наиме, у сваком смислу друштвеног развоја, почев од неког политичког, до социјалног, културног и било ког другoг, европске монархије као што су Шведска, затим Шпанија, Велика Британија и остале, предњаче у друштвеном развоју. Србија, док је у својој историји, у претходним периодима, пролазила кроз фазу монархије, газила је крупним корацима и није заостајала за тим европским државама. Данас, када је скренула са тог курса, ту је где јесте и мислим да уопште није потребно коментарисати стање и пут Србије којим она тренутно корача. Мислим да једноставно треба поново вратити монархију у Србију.
Неко постаје монархиста, а ја сам одувек била монархиста. Од самог рођења, уопште када сам спознала свет и стекла неко знање о себи, ја сам једино знала за монархију, и за такав систем који је по причању околине, мојих пријатеља, родитеља и остале родбине, био једини прави пут за нашу земљу, за наш развој и, наравно, за нас младе – где ћемо одрастати, где ћемо се школовати и, наравно, сутра живети. Тако да ћу ја, као монархиста од самог свог рођења, увек бити монархиста!
Мера богатства становнитва државе
17 од 30 најбогатијих земаља на свету су монархије! (13 уставних и 4 традиционалне монархије)
Бруто домаћи производ (БДП)је економски показатељ који представља укупну вредност роба и услуга, остварну у националној економији, односно укупно створен домаћи доходак, током одређеног периода времена (обично једне календарске године). Међународно је прихваћено да се исказује у америчким доларима.
Бр.
Земља
БДПпо глави становника
Година процене
<!--[if !supportLists]-->1.<!--[endif]-->
Катар
$ 80.900
2007.
<!--[if !supportLists]-->2.<!--[endif]-->
Луксембург
$ 80.500
2007.
<!--[if !supportLists]-->3.<!--[endif]-->
Малта
$ 53.400
2007.
<!--[if !supportLists]-->4.<!--[endif]-->
Норвешка
$ 53.000
2007.
<!--[if !supportLists]-->5.<!--[endif]-->
Брунеј
$ 51.000
2007.
<!--[if !supportLists]-->6.<!--[endif]-->
Сингапур
$ 49.700
2007.
<!--[if !supportLists]-->7.<!--[endif]-->
Кипар
$ 46.900
2007.
<!--[if !supportLists]-->8.<!--[endif]-->
САД
$ 45.800
2007.
<!--[if !supportLists]-->9.<!--[endif]-->
Ирска
$ 43.100
2007.
<!--[if !supportLists]-->10.<!--[endif]-->
Швајцарска
$ 41.100
2007.
<!--[if !supportLists]-->11.<!--[endif]-->
Кувајт
$ 39.300
2007.
<!--[if !supportLists]-->12.<!--[endif]-->
Андора
$ 38.800
2005.
<!--[if !supportLists]-->13.<!--[endif]-->
Исланд
$ 38.800
2007.
<!--[if !supportLists]-->14.<!--[endif]-->
Холандија
$ 38.500
2007.
<!--[if !supportLists]-->15.<!--[endif]-->
Аустрија
$ 38.400
2007.
<!--[if !supportLists]-->16.<!--[endif]-->
Канада
$ 38.400
2007.
<!--[if !supportLists]-->17.<!--[endif]-->
Данска
$ 37.400
2007.
<!--[if !supportLists]-->18.<!--[endif]-->
Уједињени Арапски Емирати
$ 37.300
2007.
<!--[if !supportLists]-->19.<!--[endif]-->
Шведска
$ 36.500
2007.
<!--[if !supportLists]-->20.<!--[endif]-->
Аустралија
$ 36.300
2007.
<!--[if !supportLists]-->21.<!--[endif]-->
Белгија
$ 35.300
2007.
<!--[if !supportLists]-->22.<!--[endif]-->
Финска
$ 35.300
2007.
<!--[if !supportLists]-->23.<!--[endif]-->
Велика Британија
$ 35.100
2007.
<!--[if !supportLists]-->24.<!--[endif]-->
Немачка
$ 34.200
2007.
<!--[if !supportLists]-->25.<!--[endif]-->
Сан Марино
$ 34.100
2004.
<!--[if !supportLists]-->26.<!--[endif]-->
Јапан
$ 33.600
2007.
<!--[if !supportLists]-->27.<!--[endif]-->
Француска
$ 33.200
2007.
<!--[if !supportLists]-->28.<!--[endif]-->
Бахреин
$ 32.100
2007.
<!--[if !supportLists]-->29.<!--[endif]-->
Италија
$ 30.400
2007.
<!--[if !supportLists]-->30.<!--[endif]-->
Шпанија
$ 30.100
2007.
среда, 17.септембар.2008.
Зашто сам монархиста
Менди:
Моје интересовање за монархију почело је са седамнаест година, док сам истраживала енглеско порекло моје породице. Фасцинирала ме је историја монархије у Британији. Од древних ритуала до јавних расправа о самој институцији, монархија је брзо постала моја омиљена тема.
Када је Принцеза Дијана од Велса погинула 1997. године, био је то догађај који је привукао огромну пажњу на животе чланова британске краљевске породице. Тада сам почела да помније изучавам ову династију. Какви су они, у ствари?
Помоћу обиља литературе и кроз истраживања, открила сам да је краљевска породица невероватна жива слика историје Британије. Такође, открила сам да је Њено Величанство Краљица сјајна жена, неуморно посвећена круни и отаџбини, као и британском Комонвелту.
Краљица ми је узор на више начина – њена унутрашња снага, посвећеност и стрпљење, били су инспириција у мом животу.
Тренутно радим у области специјалног васпитања. Ускоро ћу положити државни испит за наставника, а стећи ћу и диплому на историји. Волела бих да једног дана постанем професор историје. Ове године приводим крају и моје студије комуникологије, одсек графички дизајн.
(Менди је искористила свој таленат за дизајн да креира марку издату поводом 80. рођендана Њ.В. Краљице Елизабете. Такође, дизајнирала је марке посвећене прослави 60. годишњице брака Њ.В. Краљице и Војводе од Единбурга, као и марке штампане поводом посете Њеног Величанства граду Милтон Кејнсу, приликом обележавања његове 40. годишњице.
Британска служба за дешифровање у Блечли парку издала је ограничен тираж марака и посебан поштански жиг. Тим поводом Менди каже: „Било ми је задовољство да радим за Блечли парк. Захвална сам што су ми пружили прилику да искажем дивљење према Краљици која ми је велика инспирација у животу.“)
Краљица Ранија од Јордана једном приликом је рекла: „У осмишљавању националне стратегије, морамо уважавати сопствену традицију, вредности и културу“. То се свакако односи и на Британију. Монархија је нераскидива од британских вредности, традиције и културе. Она је нераскидиви део равнотеже између старог и новог. Занемарити ту чињеницу значи пренебрегнути значај који ова острвска земља има, као и њене историјске корене.
Шта монархија значи
Монархија је константа у Британији преко хиљаду година. Она се уважава као чврст темељ на који се можемо ослонити. Краљевска породица својим дужностима и кроз церемоније чини много за морал нације! Она уједињује људе из свих слојева друштва у поносу према величанственој Краљици. Монархија и њене институције су изван политике и зато могу да привуку широк спектар грађана. Њено Величанство и њена породица су особе од крви и меса, и грађанима се обраћају не као политичари у кампањи, већ као стварне личности.
Монарх као шеф државе може много да учини за национални престиж. Као што је Краљица доказала, бити целог живота одгајан да се поштује традиција и испуњава дужност представља част. Грађани је воле и диве се њеној посвећености, и осећају понос што имају искусног и преданог шефа државе.
Наслеђивање функције представља сигуран начин да се одржи стабилност у држави. Монарси граде свој положај на достигнућима предака, а истовремено својим наследницима пружају одговарајуће образовање и усмерење. Будући да су целог живота обучавани за улогу шефа државе, не поставља се питање да ли наследници престола имају потребно искуство. А што монарх дуже влада, више директног искуства у владању државом стиче. Припрема наследника није једностран задатак који се може пренети на друге – обука подразумева све аспекте владања краљевином.
Суочавање са критиком
Многи мисле да бити за монархију аутоматски значи бити против напредних идеја. Да су монархисти застарели, елитисти, или само носталгичнари за прошлим временима. То није тако. Многи монархисти и ватрене присталице су прогресивни, интелигентни људи широких погледа на свет. Ми сматрамо да монархија представља најбоље у нашој култури: веру у Бога, традицију, патриотизам, породицу. Из свег срца подржавамо ове идеале, и Њено Величанство које их оличава. То су вредности на којима почива прогрес, а не вредности које га коче.
Многи монархисти знају да сваки аспект политике има две стране, и прихватају критике отворено и добронамерно. Ми признајемо да монархија мора да се прилагођава вечно променљивом друштву, а присталице монархије морају да помогну у том прилгођавању. Морамо да се постарамо да краљевска породица служи грађанима на најбољи могући начин, а да истовремено остане укорењена у традицију служења отаџбини која траје вековима.Надам се да ће монархија у Британији наставити да напредује. Као монархисти, наставићемо да чувамо традицију и да славимо Краљичин животни позив и улогу коју монархија има у савременом свету.
петак, 19.септембар.2008.
Традиционално отварање парламената у Шведској и Холандији
Ново годишње заседање шведског парламента (Riksdag) почело је 16. септембра, пошто га је у традиционалној церемонији отварио Краљ Карл XVI Густав. На захтев председника скупштине, Краљ је формално прогласио почетак заседања. Потом је премијер Фредерик Реинфелт прочитао инаугурални говор у ком је представио политику владе, са главним нагласком на смањење пореза и више предлога реформи.
Prinsjesdag (Дан принчева) је дан када Краљица Холандије председава заједничким заседањем Горњег и Доњег дома парламента у Дворани витезова (Ridderzaal) у Хагу. По традицији, то је увек трећег уторка у септембру. У Престоној беседи (холандски: Troonrede) Краљица износи главне црте владине политике које ће бити разматране током предстојећег годишњег заседања скупштине.
Чивијада“, четрдесетипут
Трећу награду међу карикатуристима на овогодишњој „Чивијади“ однео је Горан Ћеличанин, сарадник редакције Гласа јавности
Прексиноћ је у Шапцу изложбом фотографија о шабачком вашару, промоцијом књиге Томислава Јеротића, као и проглашењем победника за најбољу карикатуру, афоризам и сатиричну причу почела 40. „чивијада“. У оквиру програма у малом фудбалу снаге ће одмерити глумци против конобара, односно новинари против политичара. У дечјем „Чивијашком маскенбалу“ учествоваће, по традицији, неколико хиљада малишана, а први пут организује се и „Чивијашки карневал“. Учествоваће трупе из Словеније, Македоније, као и најпознатије карневалске трупе из Београда, Пожаревца, Врњачке Бање, Новог Сада… На бини испред хотела „Слобода“ концерте ће одржати „Фламингоси“ и Аки Рахимовски. Поред овога, на програму је и „Фићијада“, дефиле најпопуларнијих домаћих возила, на отвореној позорници, кабаре Позоришта на Теразијама „Добра стара времена“, са Тањом Бошковић, Лолом Новаковић, Радетом Марјановићем и Срђаном Бубалом.
Такође, на отвореној сцени дужност председника Чивијашке републике преузеће Радош Бајић. Овогодишња „Чивијада“ завршава се концертом Жељка Самарџића. За разлику од претходних година, када се много тога дешавало у камерној атмосфери, „Чивијада“ је поново добила и естрадни карактер. Очекује се да ће неколико хиљада Шапчана пратити ову традиционалну манифестацију, још давно названу белосветским вашаром хумора и сатире. Иначе, „Чивијада“ је 1971. године била забрањена због сатиричних жаока на рачун подела међу републикама СФРЈ, да би 1990. године била обновљена. Иначе трећу награду међу карикатуристима на овогодишњој „Чивијади“ однео је Горан Ћеличанин, сарадник
Прва варош Србије
Шабац је град са дугом традицијом, с поносом носи име Мали Париз или Прва варош Србије. Међутим, традиција не може бити довољан разлог да се неко из бела света запути у град који је истовремено престоница Мачве, Подриња, Поцерине и Посавине, па се данас у Шабац долази поводом неке од манифестација које постају заштитни знак града.
На просторима данашњег Шапца налазиле су се људске насеобине још у време неолита, а током средњег века овде је подигнуто насеље Заслон, где су Турци 1471. године саградили тврђаву Бигир делен („пробијач бока“), коју Шапчани данас зову Стари град. У току је реконструкција тврђаве која се тренутно користи као летња сцена и у којој се већ годинама одржава Шабачки летњи фестивал. Гости сем средњовековне тврђаве могу посетити: Народни музеј са 15.000 експоната, Владичин конак у ком је библиотека, православну цркву Светих апостола Петра и Павла са изванредним иконостасом који је осликао познати сликар Павле Симић, а незаобилазне су куће Лазе Лазаревића и Косте Абрашевића. Надомак Шапца налази се Мишар, место чувене битке из 1806. године, са спомеником Карађорђу и мишарским јунацима, и музејом. На дваде&
Удружење Краљева омладина покреће акцију "100 евра за монархију" у циљу прикупљања финансијских средстава за кампању обнове монархије у Србији.
БЕОГРАД/ПОДГОРИЦА - Најављени протест шест опозиционих странака, због одлуке црногорске владе да призна једнострано проглашену независност Косова, неће бити митинг опозиције нити просрпских странака у Црној Гори, већ општенарони протест, рекао је јуче Тањугу лидер Народне странке (НС) Предраг Поповић.
ПОДГОРИЦА - Због ове одлуке осећам тугу и стид. Не могу ни да замислим шта би на њу рекли Његош, краљ Никола, Марко Миљанов и сви други који су стварали Црну Гору. То што је Ђукановићева влада званично признала квазидржаву која је на територији Србије, и којој је главни град америчка војна база, представља већу бруку него штету - навео је Булатовић.
Предсједник Нове Србије и шеф посланичког клуба странке Велимир Илић је мишљења да је дошло вријеме да се рашчисте односи са Црном Гором чија је Влада признала независност дијела српске територије.
Слом финансијског система у САД је показао сву лицемерност политичке олигархије у Белој кући и сву похлепу тајкуна на Вол Стриту. Острашћени заговорници слободног тржишта и демократије данас јасно показују свој тоталитаризам. Све приче о демократији и слободном тржишту су биле лажне. Пропагандним триковима се више није могла да сакрије хиперинфлаторна лаж. Демократија и слободно тржиште никада нису били тако угрожени у САД. 
Изјава шефа словеначке дипломатије Димитрија Рупела дата у Бриселу у понедељак да „треба наставити политику која се показала правилном”, другим речима политику условљавања Србије, чији је најтврђи заступник Холандија, показује да су превагу унутар ЕУ однели „прагматичари”. Они истичу да само политика „штапа и шаргарепе” жање успех у Србији, срећни су што испрва Белгија а на крају Холандија „нису попустиле (Србима) ни за педаљ” и у истом даху упозоравају да управо сада, када Србија показује знаке озбиљне сарадње са Хашким трибуналом – никако не треба бити благ.
Србија ће морати да реши питање Косова пре него што постане чланица Европске уније! Србија неће моћи у ЕУ све док не призна „фактичко стање на терену", тврди директор Балканске иницијативе у америчком Институту за мир Данијел Сервер.
